Česta pitanja

Upotreba zimske opreme u periodu od 1. novembra do 1. aprila ako se na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica podrazumeva:

- četiri zimske gume za auto, čija dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od 4 mm (Član 113. , stav 3 ovog Pravilnika) i

- lance za sneg, odnosno druge uređaje za povećanje trakcije, koji obavezno treba da se postave na najmanje dva pogonska točka, ukoliko naiđu na deo puta gde je saobraćajnim znakom predviđena zimska oprema, a vremenski uslovi to zahtevaju.

Kada su u pitanju letnji pneumatici , Član 86. ovog Pravilnika navodi da dubina gazećeg sloja pneumatika mora biti viša od fabrički dozvoljene dubine označene TWI oznakama, odnosno ako iste ne postoje, najmanja dozvoljena dubina je 1,6mm.

Iz priložene fotografije može se zaključiti da letnju gumu krase pretežno "osnovne" crte koje služe za izbacivanje vode, dok se već na gumama za sve sezone može primetiti prisustvo dodatnih linijica koje služe da bolje "zagrebu" podlogu. Nasuprot tome, kod zimskih guma gotovo je nemoguće ne primetiti gustu koncentraciju dodatnih kanala i linijica, što je uz značajno mekšu kompozituru gume idealna kombinacija za zimske uslove.

Gume za sve sezone predstavljaju kompromisno rešenje, ali u kompromisnim uslovima! Veliki broj korisnika guma za sve sezone zadovoljan je njihovom trakcijom, kretanjem po snegu i ledu, sve dok su temperature u umerenom plusu ili minusu. Većina dugogodišnjih korisnika ove vrste pneumatika biva veoma iznenađena kada promeni odluku i pređe na namenske gume za letnje i zimske uslove.

Rezultati ankete pokazali su da čak 44% ispitanika letnju sezonu preveze na zimskim gumama, dok 7% to uradi samo ponekad.

Podsećamo da prema Zakonu ne postoji obaveza da se tokom leta koriste pneumatici koji nisu namenjeni letnjoj sezoni, ali su praktični testovi potvrdili da bi to bila sasvim razumna odluka koja doprinosi povećanju bezbednosti.

Zašto?

1. NIVO SIGURNOSTI narušen je činjenicom da je smeša od koje je napravljena zimska guma značajno mekša i optimizovana za bolje prijanjanje pri niskim temperaturama. Drugim rečima, guma postaje previše meka pri visokim temperaturama što smanjuje njenu trakciju i produžava zaustavni put.

2. HABANJE GUMA tokom letnje sezone značajno je izraženo iz gore pomenutih razloga. Zbog mekše smeše koja joj u zimskim uslovima omogućuje bolje performanse, ona se tokom letnje sezone, usled visokih temperatura lakše pregreva i značajno više troši.

3. ISPLATIVOST, koja je u ovom slučaju dovedena u pitanje, ne posmatra se samo s aspekta kupovine novih pneumatika već i kroz mogućnost nastajanja eventualne štete koju možete pričiniti sebi ili drugome u saobraćaju iz, sada već očiglednih razloga.

Glavobolje nastaju u situacijama kada promenite jednu ili sve felne, kada se neki od senzora ošteti, ili iz nekog trećeg razloga dođe do problema u njegovom funkcionisanju. Određeni automobili to registruju kao grešku koju prikazuju samo prilikom startovanja automobila, dok neki ne sklanjaju informaciju o tome da je guma probušena i ne prestaju da šalju zvučne signale, sve dok se problem ne reši.

Suština problema je zapravo visina troškova zamene senzora drugim, originalnim senzorom, koji je često skuplji od čitavog točka.

Shvativši to kao sve učestaliju problematiku vozača na našim prostorima odlučili smo da obezbedimo određene instrumente koji su u mogućnosti da kloniraju senzore svih proizvođača automobila po značajno nižim cenama, kao i da obezbedimo dostupnost ovih senzora.

- NARUŠEN JE NIVO BEZBEDNOSTI, jer je smesa od koje je napravljena zimska guma značajno mekša što smanjuje njenu trakciju na temperaturi asfalta u letnjoj sezoni i produžava zaustavni put....

- HABANJE GUMA značajni je izraženo iz pomenutih razloga,

- NIJE ISPLATIVO, kako sa aspekta same potrošnje pneumatika, tako i zbog eventualne štete koju možete prouzrokovati u saobraćaju sebi ili drugima.

Postaje krute na temperaturama nižim od +7 stepeni i tako gube performanse i trakciju, a produžavaju zaustavni put. Osim krutosti, zbog nedostatka dodatnih kanalića koje poseduju zimske gume, ne mogu da "zagrebu" po poledici ili snegu, kako prilikom ubrzavanja, tako i prilikom zaustavljanja.

ŠTA JE TRAP I ČEMU SLUŽI?

Prostim jezikom rečeno, trap na automobilu predstavlja skup delova (osovine, spone, silen blokovi, amortizeri, šolje, kugle i sl.) koji čine tzv. sistem "vešanja" vozila, odnosno sistem koji amortizuje neravnine na putevima, omogućuje skretanje i gibanje vozila u cilju udobne vožnje i bezbednog kretanja vozila po putu.

Optikom, reglažom, geometrijom, centriranjem (kako je kome poznato) trapa, omogućujemo da gore pomenuti sistem funkcioniše pravilno, odnosno da točkovi ispravno prijanjaju podlozi u svakoj prilici.

Ovaj postupak direktno utiče na upravljivost, udobnost i držanje vozila na putu.

Proces provere ispravnosti geometrije trapa traje svega nekoliko minuta, a izvodi se sa specijalnim uređajima koje se montiraju na točkove te njihovim blagim okretanjem na kanalu obavlja se slanje informacija računaru o rasponu, nagibu i zaturu točkova.